|
Slobodan Tišma Astal tiš riba friš. Genije bs gitareZavršni tom trilogije Astal tiš riba friš |
|
Jovanka Živanović Sapere audeNemir i vreme nas određuju kao dva stanja koja nas paskalovski zastrašuju pred neporecivim dejstvom nužnosti. Jedino nas dovitljivost duha izbavlja od nespokojstva. Jovanka Živanović se usudila da oproba umirujuće znanje o sebi.
Unutar svakog malog prostora je najsveobuhvatnije bezmerje, unutar svake tišine je najgromkiji glas. U prozi Jovanke Živanović potvrđuje se, poglavito u Aude sapere, prastaro uverenje da nemoć proširuje unutarnju lepotu i da nas ispovedanje izvodi iz tamnice koju sami gradimo |
|
Vladan Jovanović BakterijePo svoj prilici u životu homo sapiensa postoji jedna tačka od koje se radije osvrćemo u nazad nego što gledamo u napred. Ima to svakako veze sa vremenom ljudskog života koje se s godinama „zgušnjava”, naše vreme ne teče jednolikom brzinom: u ranoj mladosti protiče nepodnošljivo sporo, u tvoračkim godinama, kad gradimo egzistenciju, najmanje ga osećamo, u zrelosti dimne signale nam šalje ogledalo, na pragu starosti vreme kreće da nam teče nepodnošljivo brzo. |
|
Hajmito fon Doderer Poslednja pustolovina„Sve je pošlo naopačke“
Duško Radović
Ima mnogo priča o vitezovima koji su ubili zmaja da bi za nagradu dobili ruku princeze ili mlade kraljice-udovice. Ova priča nije jedna od tih . . .
Istina, poželjna mlada udovica je tu, tu je i otvoreno takmičenje za hrabre, tu je i zmaj, tu je i gospodar Ruj od Faneza kao jedan od poslednjih vitezova (treba li se čuditi što je Ruj Španac?), koji prihvata izazov, i neće biti jedini. Pa ipak . . . |
|
Hajmito fon Doderer Slunjski vodopadiDoderer spada među one pisce (poput Ernsta Jüngera) koji su sumnjičavi prema ideji da se društveno-istorijske promene odvijaju putanjom koja vodi ka bitnom napretku u životu ljudi. Uostalom, i projekat modernog romana, pre svega kroz Muzila i Broha, kao jednu od svojih velikih tema ima dramatičan slom vrednosti upravo kao posledicu tehničkog i političkog napretka u dvadesetom veku. |
|
Saša Nikov Rđa (1)Ovo je moderna bajka za odrasle u kojoj je surovost razumljiva i pravična, a osećanja su prava, duboka i iskonska. Onima koji se sažive s njom, ostaviće ožiljak, ali lep i nežan. |
|
Gerhard Frič FašingFašing (karneval) i fašizam nemaju isti leksički koren – mada posle čitanja romana Gerharda Friča čovek u prvi mah ne može da se odbrani od te misli. Ali, iako fašing i fašizam nisu proizašli jedan iz drugog, čini se da se stiču u jednome: svi oni koji su posle fašizma najednom morali biti drugi, na fašingu, kad smeju da budu drugi, najzad mogu ponovo biti oni sami. Od dostojanstvenika (Würdenträger) postaju ponovo tromi davitelji (träge Würger), negdašnje pristalice staju još jednom uz staru stvar. |
|
Vladimir Marko Ciceronov De FatoS jedne strane ispunjen osećanjem neizvesnosti i strepnje, dok s druge poslanja, Ciceron se u poslednjim godinama života grčevito trudi da svojim radovima i javnim delovanjem ne samo sačuva republikansko ustrojstvo, već da – iako svestan njegovih nedostataka – pruži doprinos njegovom unapređenju u političkom, moralnom i kulturnom smislu. |
|
Dušan Radaković VaškeIspovest kamiondžije, zloduha pred sopstvenom savešću. Pisano elegantno, kratkim rečenicama. |
|
Ivana Maksić Vejavica (Maršal-depresija)Rukopis Vejavica (maršal-depresija) je pregledno složena beležnica ulomaka o prisnim životnim trenucima, likovima, njihovim maskama i gestovima, o svemu na šta se može naići na putu od tela do jezika, od svesti do podsvesti, od periferije do centra, od kulture do ideologije, od zime do leta... Vejavica prikazuje one prizore iz javnog i intimnog života našeg postapokaliptičnog vremena u kome se ne sećamo prošlosti iz koje smo došli i šta nam se zbilo. |
|
Slobodan Tišma Ima li koga kod kućeTreći, preko reda objavljeni deo trilogije Astal tiš riba friš |
|
Norbert Gštrajn Zime na juguJedan otac i njegova kći koju je posle rata ostavio u Beču, odbegavši u Argentinu gde je izgubio svaki osećaj za realnost. Ona je godinama molila za oproštaj što je on u ratu stajao na pogrešnoj strani. Skoro pola stoleća kasnije oboje se vraćaju u svoju jugoslovensku domovinu i tamo opet pronalaze svoju prošlost – i prošlost cele jedne zemlje. |
|
Ljuba Arnautović U potaji„Autorka... vešto izmontirano i zadivljujuće lakonski pripoveda povest više porodica s prelomnice vekova. Omaž kako jednoj jakoj ženi, tako i onoj mešavini naroda od Slovena, Jevreja i domaćeg austrijskog življa koja je učinila Beč tako dinamičnim i živahnim...
Ova knjiga se ne može čitati samo kao istorijsko svedočanstvo; ona posreduje i vanvremene modele divljenja dostojne hrabrosti i bezuslovne solidarnosti“
Obrazloženje žirija, Österreichischer Buchpreis 2018)
|
|
Klaus Mann MefistoKlaus Mann je iz uverenja dobrovoljno emigrirao iz Nemačke 1933. i ovo delo objavio u Amsterdamu 1936. godine. Iz njegovog tadašnjeg ugla i mržnje prema Hitlerovoj diktaturi dao je jednu kritičku sliku aktualne pozorišne istorije u formi romana. Iako je na kraju knjige dodao belešku: „Svi likovi ove knjige predstavljaju tipove, ne portrete”, i mada su radnje i uverenja koja im je pripisao u velikoj meri plod stvaralačke mašte, ipak se ne mogu se prenebreći oslanjanja na ličnosti ondašnjeg vremena. |
|
Karel van der Leuv Kineska filozofija. Eseji o svetu čudesnogU Kineskoj filozofiji Karel van der Leeuw upoznaje čitaoca sa ogromnim bogatstvom kineske misli.
Knjiga je sačinjena tematski po više aspekata: kineskoj slici o čoveku, pojmu prirode, ulozi dijaloga u kanonskim tekstovima, shvatanjima o društvu, logici, filozofiji jezika i metafizici. Podjednako su zanimljiva i poglavlja o muzici, proricanju, medicini, ulozi bogova, duhova i demona i odnosu Evrope i Kine. Posebnu vrednost čini komparativni karakter ove studije u kojoj autor nastoji da pokaže srodnosti i razlike u tri velike tradicije: evropskoj, indijskoj i kineskoj. |
|
Slobodan Tišma Život pesnikaPrvi deo trilogije: Astal tiš, riba friš.
Život pesnika ima podnaslov: Political nigredo.
Knjiga je napisana u formi ja-naracije. Kao u nekoj vrsti ispovesti, Slobodan Tišma piše portret umetnika u mladosti, garniran razmišljanjima o svetu, umetnosti i životu u obliku kratkih eseja. |
|
Danica Vukićević Unutrašnje moreRoman Danice Vukićević Unutrašnje more, formalno inventivan, preispituje probleme egzistencije od privatne do društveno-političke ravni, od materijalnosti svakodnevice do ključnih unutarnjih drama pojedinaca u savremenom svetu.
Jezičkom suptilnošću i silovitošću, Danica Vukićević transformiše fragmentarni način pisanja u celovitu romanesknu sliku sveta.“
|
|
Hajmito fon Doderer Jerihonske trubeZavršni, VII divertimento u cilklusu tako nazvanih pripovedaka koje dakle treba da imaju neku vrstu muzičke strukture. |
|
Ingeborg Bahman SimultanoKada je 1972, godinu dana posle pojave romana Malina, izašla zbirka od pet pripovedaka Ingeborg Bahman, izdavač (Piper Verlag) je delo oglasio kao delo jedne „nove Bahman“. Simultano je zbirka lakih tekstova, tako je obećavao oglas, koji predstavlja jedan „svet apsurdne istovremenosti snova i iskustava“. Reklamni tekst se u tome poziva na ocenu same autorke koja je svoje pozne pripovetke razumevala kao zabavne i komične priče. I obećanje novoga odgovaralo je izjavama same Bahman: u jednom intervjuu Bahman je skrenula pažnju na rascep između njenog pripovedanja u ranom i kasnom delu. |
|
Agota Krištof NepismenaAgota Krištof nam u amanet ostavlja „autobiografsku povest“, koja ne samo da je obima operskog libreta nego se zove L’analphabète (Zoe, 2004). Razlog za autorkinu škrtost ne treba tražiti samo u rezervi onih koji su propatili prema pripovedanju o uzrocima patnje. U svođenju životne priče na ovih jedanaest kadrova očitava se poetički princip. Činjenica da ih je izvorno pisala po narudžbini, za ciriški časopis Du, koji ih je objavio na nemačkom između 1989. i 1990. sigurno je doprinela da se Krištof prema ovim tekstovima postavi drugačije nego prema ostalim knjigama. |
|
Ingeborg Bahman Trideseta godinaPrva objavljena zbirka pripovedaka Ingeborg Bahman, naslovljena prema jednoj od uvrštenih priča koja im daje osnovni ton. Pripovetke preispituju odgovornost likova za njihovo činjenje i nečinjenje. Na delovanje likova doduše utiču strukture prostora, kontekstâ |
|
Ljuba Arnautović Junski snegGodine 1934, Eva koja pripada „Republikanskom šucbundu“ šalje van zemlje svoje sinove, Slavka i Karla, kako bi ih sklonila na sigurno od nacionalsocijalista. „Šucbundlerska deca“ provode ferije na Krimu da bi zatim živela u luksuznom domu u Moskvi. Sve dok Hitler ne prekrši pakt sa Staljinom. Slavkovi tragovi se gube, Karla hapse, dospeva u popravni dom za decu i omladinu i naposletku kao „narodni neprijatelj“ u radni logor. U gulagu upoznaje svoju buduću suprugu Ninu – autorkinu majku. Karl želi nazad u Beč, čim to dozvole prilike, svoju ženu time nagoni u tuđinu... |
|
Reka. Jedna dugačija Dunavska antologija Dunav, jedna od velikih arterija Evrope, teče kroz toliko zemalja kao nijedna druga reka i kao retko koja druga uvek je iznova izazivala pisce. U uzajamnom dejstvu ljudi i njihovih priča duž toka kroz kontinent ona se javlja kao osovina zgusnutih značenja u kojima se ukrštaju različitost, protivrečnosti i neistovremenost. Raščlanjena u 24 poglavlja, antologija prezentuje tekstove uz teme i mesta – poput potonulih ostrva, mostova, gradova, rata, bekstva i još mnogo toga – otvarajući ih odgovarajućim kulturnoistorijskim uvodima. |
|
Herman Broh NedužniBrohov roman ne opisuje samo put u pakao jednog jedinog junaka, nego preduslove za put u pakao jednog celog društva u Trećem Rajhu... Tema knjige, ili štaviše njena poslednja varijacija velike zajedničke teme svih Brohovih knjiga, jeste krivica „nedužnih“, ljudi kojima su otete vrednosti, svaka društvena povezanost, u sebe izolovanih ljudi koji se grčevito hvataju za svoju malu, golu egzistenciju, „magleni ljudi“, obavijeni plaštom svoje sopstvene sudbine, zamahom masovnih parola, ili takođe samo ciničnom ili rezigniranom neutralnošću; [...] Glavni lik, gospodin A., arcineutralac, „čovek k |
|
Alen Rob-Grije Džin. Crvena rupa između ploča na kaldrmiPrva verzija romana Džin, pod nazivom Sastanak (Rendez-vous), objavlјena je 1980. u Americi kao priručnik za učenje francuskog. Autor ga je sastavio na molbu profesorice Ivon Lenard sa Univerziteta Domingez Hils u Kaliforniji. Ovo izdanje takođe se sastojalo od osam poglavlјa, koja su se završavala tipičnim pitanjima za đake. Pretvarajući knjigu u roman, autor je vežbe uklonio, pridodavši tekstu prolog i epilog. |
|
Eliezer Papo Borba, duh i opstanak. Partizanska agada: jedinstvena pashalna parodija iz vremena HolokaustaKnjigom dr Eliezera Pape Borba, duh i opstanak - Partizanska Agada: jedinstvena pashalna parodija iz vremena Holokausta predstavlja se do sada neobjavljen tekst Partizanske agade Šanija Altarca, uzornog primera jednog kod nas gotovo nepoznatog žanra sefardske satire (parodije na pashalnu Agadu). Prva verzija Altaračevog teksta pisana je u proleće 1944, na slobodnoj teritoriji Like Korduna i Banije, za jevrejske izbeglice koje su se našle pod zaštitom partizanskih odreda, i kao takva predstavlja zapravo prvu našu poznatu ratnu stendap komediju (i to mnogo prije nego što će |
|
Ingeborg Bahman Radio-drameRadio-drame Ingeborg Bahman nastale su u vreme procvata ove književne vrste tokom pedesetih godina dvadesetog veka i predstavljaju uzorne primere radio-drame koja se okreće ka unutrašnjem svetu, kreiranju unutrašnje pozornice, unutrašnjeg prostora imaginacije i identifikacije, u koji autori žele da povedu svoje slušaoce (Lennox 2013a: 95). Sve tri radio-drame se bave snovima – doslovno i preneseno. U njima se briše granica između stvarnosti i imaginacije, pri čemu stvarnost na kraju uvek nadvlada svet mašte. |
|
Liven De Kauter Kapsularna civilizacija. Grad u doba strahaGrad je sve manje grad u smislu polisa, ljudske zajednice i sve više doživljava oblike transformacije koji vode u kapsularnu arhitekturu i kapsularnu civilizaciju. "Kapsula" je metafora za veštačke ambijente i zatvorene kontrolisane arhitektonske celine koje treba da minimalizuju komunikaciju sa pretećim spoljašnjim svetom: kuća sa obezbeđenjem, ograđene zajednice, šoping molovi, aerodromi, delovi grada, države, čak i kontinenti. Kapsularna civilizacija, kao posledica polarizacije na bogate i siromašne, zahteva neprestanu odbranu ”kapsule“ od spoljašnjeg sveta. |
|
Jerun Brauers "Indijska trilogija"Jerun Brauers je ne samo rođen u Indoneziji, već je na ostrvima Java i Borneo u prvoj deceniji života doživeo Drugi svetski rat, japanski logor, početak indonežanske borbe za oslobađanje od kolonijalne vladavine i odluku porodice Brauers o repatrijaciji, koju on naziva depatrijacijom. Indonezija je tada nazivana ,,Indija“ ili Nizozemska ,,Indija“ (Nederlands Indië) ili Istočna Indija (Oost Indië), za razliku od britanske kolonije Zapadne Indije, Indije. |
|
Feliks Miterer Nema lepše zemljeSpecijalno izdanje u seriji Švarcmaleri austrijske pozornice. |
|
Fric Hohvelder (i drugi) Švarcmaleri austrijske pozornice 2Drugi tom u seriji o "crnim" austrijskim dramatičarima. U ovom izboru su znameniti komadi Frica Hohveldera, Edena fon Horvata, Hajnca Rudolfa Ungera i Feliksa Miterera. Posebno mesto u izboru pripada Horvatovom komadu Niko, koji je bio izgubljen, da bi bio pronađen tek 2016, i već sledeće godine postavljen na scenu u jednom bečkom teatru i postihgao ogroman uspeh. |
|
Karin Peška GegavacJunaci ovog romana su tri gubitnika sa socijalnog dna austrijskog društva deceniju nakon završetka Drugog svetskog rata. Spisateljica Karin Peška prati njihove živote od januara do oktobra 1954. godine. Beč je još uvek podeljen u četiri zone u kojima cveta crna berza. Austrija je okupirana od strane Saveznika, a Državni ugovor, kojim će steći samostalnost, biće potpisan godinu dana kasnije. To je pozornica na kojoj Lidija, Dragan i Hajnrih, i čitav niz likova koji ih okružuje, traže smisao vlastitih života. |
|
Vladimir Kopicl Umetnost i propast (Transkulturalna naklapanja)Zbirka eseja Vladimira Kopicla sa izazovnim naslovom Umetnost i propast donosi reprezentativne primere njegovog novijeg esejističkog razmatranja problematike savremene kulture u svetlu analitike evropskih i naših najaktuelnijih praksi u polju kulturne politike, kao i najmarkantnijih pojava koje su na naša i svetska zbivanja ostavila neizbrisiv trag. |
|
Silvia Dražić Novosadski tekstualizamPublikacija „Novosadski tekstualizam“ je antologija konceptualne poezije koja je u okviru Novih aumetničkih praksi nastajala u Novom Sadu (i Vojvodini) krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Knjiga sarži uvodnu studiju, tabelarni prikaz objavljenih tekstova u časopisima od 1966-1975.godine, izbor iz poezije i bibliogrfije autora i kritičkih tekstova. |
|
Jozef Rot Bežanje bez krajaJedan od ranih romana Jozefa Rota, napisanih u stilu Neue Sachlichkeit (nova stvarnost), izvorno likovnog umetničkog pokreta nastalog u reakciji na nemački ekspresionizam. Tako je uz spartanski stil lišen ukrasa i forma trebalo da bude „čista i jednostavna“. Ja-pripovedač koji je sam Jozef Rot tako kaže: „Ništa nisam izmislio, ništa komponovao. Više nije stvar u tome da se ‘stvara’. Najvažnije je ono posmatrano”. |
|
Robert Šindel Gebürtig (Urođeni)Srpski čitalac je Roberta Šindela (1944) mogao upoznati preko romana Ledeni (Der Kalte). Kao prozni pisac ovaj autor je međutim debitovao romanom Gebürtig koji je odmah ocenjen kao neuporedivi roman njegove generacije, jevrejske i nejevrejske. Sa čulnoevidentnom jezičkom snagom pripovedača koji je u isti mah i liričar Robert Šindel u Gebürtigu priča o onim pometnjama i zamršenostima u stid i laž iz osamdesetih godina 20. veka koje se kao „stakleni zid“ uvek iznova podižu između Jevreja koji su preživeli katastrofu i novog pokolenja austrijskonemačkih nejevreja. |
|
Sara Ahmed Obećanje srećeStudija Obećanje sreće toretičarke kulture Sare Ahmed je provokativna kulturna kritika imperativa da se bude srećan. Kombinujući filozofiju i feminističkne studije kulture Ahmed otkriva afektivni i moralni rad koji „dužnost da se bude srećan“ vrši. Ahmed smatra da je sreća obećanje koje nas upravlja kao određenim životnim izborima i odvraća od drugih. Sreća je obećanja onima koji su sremni da svoje živote žive na pravi način. Na taj način ona je i oblik društvene kontrole i vladanja. |
|
Peter Heniš Veliko finale za NovakaNovak kasno otkriva svet velikih osećanja, a u pravo u bolnici. Pošto mu cimer Kratki iz noći u noć remeti san, indonežanska medicinska sestra Manuela pozajmljuje mu svoj vokmen zajedno s kasetama i tako ga inficira svojom ljubavlju prema operskoj muzici. Otpušten iz bolnice, ne pronalazi baš sasvim iznova svoj uobičajeni život. Stvar ne popravlja to što ga Pošta, njegov profitno orijentisani poslodavac, iznenada šalje u penziju. |
|
David van Rejbruk Protiv izboraU svetu se već uveliko eksperimentiše s novim oblicima direktne i participativne demokratije: učešća građana u donošenju važnih odluka i priznavanju takvih tela kao konstitucionalnih organa. Stari model elektoralno-predstavničke demokratije (model iz 18. veka) doveo je demokratiju u krizu, krizu legitimnosti i efikasnosti i potpuno gubljenja poverenja u političke partije i izbore - glasanje jednom u 4 godine - kao mehanizam demokratskog odlučivanja. |
|
Joke J. Hermsen Kairos. Novi entuzijazamШта се крије иза књиге на чијим корицама је низозимски издавач Де Арбеидерсперс ставио следеће речи: |
|
Peter Heniš I nako dolazi kometaTri skitnice sreću se na drumu. Kod Nestroja se zovu Tutkalo, Postola i Konac, ovde su to Ček, Čašica i Penkala. Jedan bivši bankarski službenik, jedan neuspešni provalnik i profesionalni alkoholičar, jedan večiti student i osujećeni pisac. A naravno, ulogu igra i kometa koja se – po Postoli, odnosno Čašici – neizbežno sudara sa Zemljom. Scene se odvijaju u Ulmu, Parizu i Beču, ali takođe, ne na poslednjem mestu, u glavama protagonista. Od kojih svaki ima svoju apartnu pasiju. Ček voli svoju Pepi, Penkala se producira kao rezerva Don Huana, Čašica pije i čeka kometu. |
|
Peter Heniš O želji da postaneš Indijanac |
|
Marija Martinić Mi i/ili oniIzgledat će kao da je istraživanje Marije Martinić o diskursu rata i mira pogodilo savršen tajming. Vijesti o historijskim gestama moderne, „prosvijećene” političke elite – poput isprika hrvatskog predsjednika Ive Josipovića u Bosni i Hercegovini i srpskog predsjednika Borisa Tadića u Vukovaru – kao da ne dolaze iz istog vremena iz kojega stižu vijesti o dnevnim ispadima „neprosvijećene javnosti”. |
|
Silvia Dražić Stvarni i imaginarni svetovi Judite Šalgo... Polаzeći od pretpostаvke dа književnost nikаd nije sаsvim nezаivisnа od uslovа i mestа svog nаstаnkа аutorkа uspostаvljа nаrаtiv zа čitаnje proznih delа Judite Šаlgo kroz sаdejstvo tri teorijske i umetničke pаrаdigme: neoаvаngаrde, postmoderne i feminizmа. Kroz tekstuаlnu i intertekstuаlnu аnаlizu objаšnjene su nаrаtivne strаtegije, žаnrovske izbori i temаtske preokupаcije spisаteljice. Njen osobeni аutorski rukopis opisаn je kroz srаstаnje neoаvаngаrdnih eksperimentаlnih prаksi i postomedrnog poetičkog prosedeа |
|
Eden fon Horvat Dete našeg dobaPoslednji roman Edena fon Horvata Dete našeg doba koji je posle smrti 36-godišnjeg autora objavljen u izdavačkoj kući Alert de Lange u Amsterdamu, povest je jednog vojnika, krcata frazama militantnog nacionalizma. |
|
Nira Juval-Dejvis Politika pripadanjaPored hegemonijskih oblika državljanstva i nacionalizma koji su pretežno dominirali dvadesetim vekom, u ovoj knjizi se takođe istražuju alternativni savremeni politički projekti pripadanja koji su izgrađeni oko pojmova religije, kosmopolitizma i feminističke „etike brige“. Konstrukcije i sporenja multikulturalizma, multikonfesionalizma, starosedelačkih i dijasporičkih političkih projekata pripadanja, čine samo neke od ovih debata. |
|
Manfred Mitermajer Tomas Bernhard. BiografijaPisac koji polarizuje svojim skandalima, klasik svetske književnosti, dramski pisac svetskog glasa, austrijski fenomen: sve to i još mnogo više bio je Tomas Bernhard čija vam je obimna biografi ja sada pred očima. Ekspert za Tomasa Bernharda – Manfred Mitermajer obuhvata život i delo autora u jednu veliku priču koja seže od Bernhardovog „kompleksa porekla“ – porodice njegovog dede Johanesa Frojmbihlera – sve do rane smrti posle dugogodišnje bolesti. Mitermajer diferencirano iscrtava višeslojnu |
|
Robert Šindel LedeniLedeni je roman o krivici, pamćenju i zaboravu, o sablastima istorije koje ne možete uspokojiti tako što ćete ih ignorisati, nego ih možete uspokojiti samo ako im bez pardona idete u susret, ali ćete ipak gledate da to izvrdate koliko se god može – jer je tako naizgled lakše; to je roman smešten u Austriju u drugoj polovini osamdesetih godina, u vreme kada Kurt Valdhajm izborom većine postaje predsednik države, bezobzira na otkriće da je indikativno zatajio izvesne epizode svog ratnog puta, provedenog dakako u uniformi Vermahta... (Iz prikaza Teofila Pančića u NIN-u) |
|
Eden fon Horvat Omladina bez bogaRadnja ’Omladine bez Boga’ odvija se 1936. u nacističkoj Nemačkoj. Učenici jedne državne gimnazije vaspitavaju se za fanatizam. Na časovima uče preziranje ljudi, poslušnost i rasnu mržnju; prilikom nastave u prirodi i romantici logorske vatre uče ratni zanat. Tome se malo suprotstavljaju vlastima poslušni, samoživi i oportunistički roditelji. Vrednosti kao dostojanstvo, individualna sloboda i duhovna nezavisnost više ne važe. Omladincima nedostaju uzori i orijentiri. Slepo slede nove ideale koje oglašava radio i postaju povodljivi privrženici fašističke države. |
|
Jozef Rot Radecki-maršNa različite je načine bilo argumentovano da se Rot u svojoj književnoj restituciji domovine navodno udvarao jednom iluzionizmu koji nije bio oslobođen sentimentalnih crta. Ništa ne odgovara manje činjenicama. Rot je po svoj prilici bio u stanju da u člancima koje je iz čisto političkog računa pisao za organ poput „Der kristlihe Štendeštat” primeni sredstva kolportaže, ali njegovim literarnim radovima, pa i onim manje uspelim, bez izuzetka je svojstvena anti-iluzionistička crta. |
|
Andreas Okopenko Sećanje na naduKao osmogodišnjak, ne poznajući pravila fudbala, u igri postiže autogol i uz odobravanje učitelja dobija batine. Voli algebru i ima neutaživu ’čežnju za društvom devojčica’. Zalaže se za ’nenasilje, za iste šanse svih ljudi, za optimalnu raspodelu dobara i vrednosti. Snatri o „računskim mašinama za šumarske inženjere“ i, napunivši 13, izjašnjava se za „za totalnu ravnopravnost“. |
|
Elijas Kaneti Švarcmaleri austrijske pozorniceAntologija Švarcmaleri austrijske pozornice okupila je četiri drame četiri različita autora: Elijasa Kanetija, Jure Sojfera, Tomasa Bernharda i Vernera Švaba. Iako je njima obuhvaćen jedan dugačak vremenski period dvadesetog veka, bezmalo 60 godina, od 1933. kada je Elijas Kaneti napisao “Svadbu” do 1991, kad je objavljena drama “Zatiranje naroda” Vernera Švaba, postoji povezna nit koja opravdava svrstavanje ovih drama zajedno. |
|
Hajmito fon Doderer Osvetljeni prozoriOsvetljeni prozori su njegovo remek delo jer taj roman odgovara svojoj najautentičnijoj meri. I zaista Doderer nije toliko pisac velikih romana koji obuhvataju čitavu krizu jednog vremena, nego inteligentni pripovedač malih, probranih stvari, pesnik detalja. Osvetljeni prozori takođe najjače sadrže i austrougarsku atmosferu i najdublje su prožeti habzburškom tradicijom. |
|
Adalbert Štifter Visoka šumaJedna od najznačajnijih pripovedaka Adalberta Štiftera i prilika srpskom čitaocu da prvi put na svom jeziku doživi "tešku lepotu" njegovog pripovedanja |
|
Tomas Glavinić Kako živeti...Lakonski, ironično, na ivici sprdnje, jer suvohumorno, Tomas Glavinić priča bildungsromanesknu pripovest i sudbinu mladića koji u sopstvenoj neodlučnosti i nestalnosti luta kroz raznorazne i mnogobrojne životne situacije, a da sve vreme deluje kao uspavani i postojani sedač/čitač koji ne zna da kaže „ne“ kao što ne ume ni da preuzme inicijativu o sopstvenom životu. Priča se čita naiskap, u postojanom ritmu u kojem se čitaocu ne dozvoljava pauza, priča puna ironije ali bez cinizma, jer autor oseća samislost prema tom ne-biću. |
|
Dragan Stojanović Švejk hoće da pobediEseji u ovoj knjizi bave se delima i piscima za koje važi da ih pre svega određuju humor, smeh, pa možda čak i vedrina. Čitalac će, međutim, primetiti da se u svim tekstovima ne manje i vrlo pomno vodilo računa i o tmurnim, ponekad veoma tamnim stranama čovekove egzistencije i ljudske istorije. |
|
Valter Kapaher Zemlja crvenih stenaVeć u Palati muva (Nojzac, 2011) srpski čitalac je imao priliku da doživi paradoksalno dejstvo Kapaherove proze: dejstvujuće takoreći nedejstvovanjem, onim što ostaje neizgovoreno, insistiranjem na sporednom, prezentirano opreznom uzdržanošću i pijanisimo dinamikom. I ono što se o njemu može pročitati kao čoveku pokazuje ga kao principijelno skromnog, distingviranog gospodina: kao nekog građanskog Handkea sa sniženim krvnim pritiskom. |
|
Aleksander Lernet-Holenia Mars u ovnuOd svih romana koje je A.L-Holenija ovo je onaj koji je uzvitlao najveću prašinu. Njegov vremenski okvir čini pretpočetak Drugog svetskog rata, blickrig na Poljsku. Ovaj roman je najpre izlazio u nastavcima pod naslovom Die blaue Stunde (Sutonji čas), a kad je odštampan pod nazivom Mars im Widder (Mars u ovnu) dospeo je na Gebelsov Indeks nepoćudnog i štetnog štiva pa je ceo tiraž od 15000 primeraka bio povučen (ne i spaljen, kao većina drugih knjiga s ovog Indeksa). Uništila ga je međutim saveznička bomba koja je pred kraj rata pala na skladište u kome se nalazio. |
|
Aleksander Lernet-Holenia StegSteg pripada u svoje vreme široko rasprostranjenoj vrsti “vojnog”, tačnije rečeno “oficirskog romana”. U središtu radnje stoji Herbert Menis koji je u I svetski rat ušao kao dobrovoljac, inače sin jednog svadljivog poručnika fregate i bratanac iz drugog kolena jednog uglednog pešadijskkog generala. Priča njegovog života počinje ustvari u jesen 1918, kad mladi zastavnik, posle zalečenja teške rane od metka još rovit biva prekomandovan u Beograd i odatle praktično istog dana po kazni upućen u obližnji Banat. |
|
Robert Muzil Ostavština za životaSаm nаslov knjige Ostаvštinа zа životа kojа se pojаvilа u decembru 1935. u ciriškom Humanitas-ferlagu, bio je izvesno reаkcijа nа provokаtivni člаnаk koji je 28. junа 1933. objаvio Kаrl Zelig (pisаc, izdаvаč u senci u Beču i mecenа, zаštitnik velikog brojа nemаčkih i аustrijskih pisаcа u egzilu) u Berner Tаgblаtu: „... o koruškom piscu Robertu Muzilu koji je“ (fingirаno ili figurativno, zbog odsečenosti od publike) „umro pre pаr godinа а kojegа su, kаo i Kаfku, proslаvili tek njegovi posthumno objаvljeni rаdovi“. |
|
Gerhard Amanshauzer Kao varvarin u PrateruU svojoj Autobiografiji jedne mladosti (1928-1950) Gerhard Amanshauzer razvio je novu literarnu formu: duhovitu, uzbudljivu, sve samo ne monotonu, mešavinu proze i anegdote. Odrastao između građanskog sveta 19. veka, reprezentovanog u dedi i babi, i roditelja koji su se kao „Wandervögel“ („Ptice selice“) oteturali direktno u nacionalsocijalizam, Amanshauzer je u svom bilansu najdublje anarhističan. |
|
Jozef Rot Levijatan i druge noveleZbirka od četiri najznačajnije Rotove novele, koja u isti mah reprezentuje sve njegove stvaralačke faze. Knjizi je kao pogovor pridodata studija V. G. Zebalda o Rotu, Jedan kadiš za Austriju |
|
Jozef Rot Jov. Roman jednog jednostavnog čovekaJozef Rot, veliko ime austrijsko/nemačke međuratne proze, kao pisac vremena krize, danas dobija priliku za novo čitanje: njegov Jov, možda najviše zato što je naš otvoreni, mobilni svet otvoren gotovo za sve, sem za ljude koji malo teže prolaze. |
|
Hugo fon Hofmanstal Imaginarna pismaRadi se o autoru koji se u nemačkoj/austrijskoj književnoj sredini doživljava kao gromada. Kod nas je ipak relativno nepoznat, u prevodu je zastupljen sa svega nekoliko pripovedaka. Pod naslovom Imaginarna pisma srpskom čitaocu je ponuđen mali izbor epistolarnih pripovedaka, izvanredno značajnih za konstituisanje bečke moderne. Izbor je uz to svojevrstan prilog čitanju Palate muva Valtera Kapahera. Iz istog razloga Pismima je pridodat i fragment nedovršenog romana Andreas kojega čine dve zaokružene samostojne pripovedne celine. |
|
Jozef Rot Hotel SavoyHotel Savoy je alegorija o svetu u nemirnim vremenima, možebiti, isto toliko nemirnim kao naše vreme. Zato je u ovom času svakako najaktuelniji Rotov roman. Pisan u mladosti, još odiše onim poetskim nadahnućem koje u ljudima sklonim pisanju probudi kraj onakvog rata kakav je bio takozvani Prvi svetski rat. |
|
Valter Kapaher Palata muvaAvgust 1924: iz neprilike u kojoj se našao, već vremešni pisac H vraća se u mesto svog detinjstva - Fuš, lečilište u salcburškim planinama gde je s roditeljima u godinama stasavanja provodio leto za letom, gde su nastala dela koja su ga proslavila. U međuvremenu se mnogo toga promenilo: izgubili su mu se prijatelji, oveštala mu je slava, labilno zdravlje i najneosetnije smetnje ugrožavaju mu stvaralački rad. Novo poratno vreme otpočelo je i u zabačenom Fušu, vreme u kome on učestvuje još samo kao posmatrač koji progresivno postaje tuđ samom sebi. |
|
Franc Inerhofer Lepi daniNeorealistički biografski roman koji je lansirao Inerhofera iz anonimnosti. Svet austrijskog planinskog sela na sredini dvadesetog veka. Borba za slobodu jednog bića, kome je autor dao ime Hol, unapred osuđenog, jer isplanirano napravljenog, da bude idiot, ljudska mašina za rad. Ono što je bilo posle osvajanja slobode, predmet je preostala dva dela trilogije, međutim čitaoca će zaintrigirati kako je užas u kome je Hol proveo detinjstvo i prvu mladost ipak dobio ime "Lepi dani", a da ipak nije u pitanju crna ironija. |
|
Tomas Bernhard Autobiografski spisiPet autobiografskih romana objavljenih u jednom tomu. Ova "autobiografija" u svoje vreme bila je ocenjena kao autobiografija stoleća. Zahvata kritični (razvojni) period autorovog života. Štivo koje ipak "sa zrnom soli" treba čitati kao verodostojnu autobiografiju. Maestralan spoj forme i sadržaja |
|
Marlen Haushofer ZidNajprevođenije i verovatno najznačajnije delo Marlene Haushofer. Roman ima formu izveštaja, donekle u naučnofantastičnom žanru. Neka vrsta ženske robinzonijade bez hepienda ali sa terapeutskim dejstvom. Mada napisan pre gotovo pola veka, roman postaje sve aktuelniji. Imajući u vidu situaciju iz koje ju je autorka pisala i napisala, knjiga se može čitati i kao alegorija o izolaciji koju čoveku napravi bolest. |
|
Marlen Haushofer MansardaPoslednji roman Marlene Haushofer. Ispovedna proza, kombinovani duskurs. Ja-subjekt je domaćica-(bivša) umetnica usred kompleksne krize (građanski život, brak, porodica, strah od autorstva). Na jednoj pripovednoj ravni ispovest prati zbivanja tokom jedne sedmice u životu junakinje. Drugu ravan čine sećanja pobuđena zbivanjima iz prve ravni i manjim delom snovi. Kombinacija ovih ravni u čitaocu na kraju proizvodi neku vrstu polukatarze koja nagoveštava mogućnost da će junakinja prevladati svoju krizu. |