Steg

Steg pripada u svoje vreme široko rasprostranjenoj vrsti “vojnog”, tačnije rečeno “oficirskog romana”. U središtu radnje stoji Herbert Menis koji je u I svetski rat ušao kao dobrovoljac, inače sin jednog svadljivog poručnika fregate i bratanac iz drugog kolena jednog uglednog pešadijskkog generala. Priča njegovog života počinje ustvari u jesen 1918, kad mladi zastavnik, posle zalečenja teške rane od metka još rovit biva prekomandovan u Beograd i odatle praktično istog dana po kazni upućen u obližnji Banat. Jer u beogradskoj operi drznuo se da upadne u ložu jedne nadvojvotkinje da bi njenoj „očaravajućoj“ pratilji, građanki Rezi, spontano izrazio svoj ljubavni interes. K njoj ga vode dva uzastopna smela noćna jahanja, a kod trećeg mu je bilo obećano i „ispunjenje“. Ipak, već u tom trenutku se između njega i nje proguralo jedno drugo i stvarno kuriozno ljubavno čuvstvo, privlačna sila „stega“ „koji je čistiji nego što je ikad bilo neko devojačko srce“.
Umesto da treći put po noći jaše ka Rezi, mladi oficir neočekivano mora sa svojim vojnicima nazad ka Beogradu. A na dunavskim mostovima punim zamahom odvija se ono nepojmljivo: „pobuna“ u redovima armije k.u.k. i zauzimanje Beograda od strane Saveznika. Propasti Dunavske monarhije Menis se opire tako što se priseća svoje „zakletve zastavi“ i zariče se da steg koji mu je u međuvremenu pao u deo vrati u Beč. Ali u Šenbrunu carska kuća već sedi na spakovanim koferima. Ratna znamenja završavaju u plamenu.

U najkraćim crtama ovo je okvir radnje. Roman se čita tečno a na jednom mestu, u epizodi sa ritmajsterom Hakenbergom i pobunom na pontonskom mostu nizvodno od Kalemegdana, poprima gotovo klajstovsku dimenziju...