Rođen je u Beču 1897, gradu u kome je 1976. i umro. Bio je čitan, cenjen, nagrađivan i prevođen na druge jezike. Važio je za izvanrednog stilistu i možda najvećeg majstora fantastike u nemačkoj književnosti dvadesetog veka. U stoleću koji su obeležile političke strasti uglavnom se nije svrstavao, čuvajući neku svoju izdvojenu poziciju, iako se pritom čini da je pogled više upravljao udesno. Više od nekog konkretnog delovanja o tome svedoči averzija koju su prema njemu gajili kritičari iz levog političkog spektra. Ta je averzija u svakom slučaju bila uzajamna. Kao čoveka bio ga je protivrečan glas: „Talenat, ali ne i karakter“ tako ga je skicirala 1954. Hilde Špil, koja je uza sve dvoumice ipak uvek ostala opčinjena njime, čak i za vreme njegovog problematičnog predsednikovanja Austrijskim PEN-om s kojim se razišao 1972, posle spektakularnog protesta protiv dodele Nobelove nagrade Hajnrihu Belu (kao navodnom inspiratoru Frakcije Crvene armije). Ostaju činjenice: S jedne strane, Lernet-Holenia je na prvom službenom crnom spisku za Prusku, objavljenom u „Berzenblatu“ 16. maja. 1933. proteran iz Kanona lepe književnosti. S druge strane, u „pohodu na Poljsku“ 1939. ranjeni autor i docniji šef dramaturgije vojnog filmskog studija malo-pomalo je iza figura poput Riharda Bilingera i Mirka Jelusiča avanzovao u jednog od književnih korifeja „anšlusovane“ Austrije. Zbog svoje – obzirno rečeno – političke nonšalancije još 1944. je kao čovek koji nikad nije bio član NSDAP oslobođen od „angažovanja u totalnom ratu koje je obuhvatilo sve kulturne radnike“. Ali to je možda sumnja koja pogađa sve kulturne radnike koji nisu emigrirali, nego su ostali u Trećem Rajhu, mada su imali prilike da ga napuste.
Najvažnija dela: Romani: Obe Sicilije, Baron Bage, Mars u ovnu, Steg, Jedan san u crvenom, Grof Luna...