Kako živeti

...Lakonski, ironično, na ivici sprdnje, jer suvohumorno, Tomas Glavinić priča bildungsromanesknu pripovest i sudbinu mladića koji u sopstvenoj neodlučnosti i nestalnosti luta kroz raznorazne i mnogobrojne životne situacije, a da sve vreme deluje kao uspavani i postojani sedač/čitač koji ne zna da kaže „ne“ kao što ne ume ni da preuzme inicijativu o sopstvenom životu. Priča se čita naiskap, u postojanom ritmu u kojem se čitaocu ne dozvoljava pauza, priča puna ironije ali bez cinizma, jer autor oseća samislost prema tom ne-biću. Konačno, Točarli i nije postao glavnim junakom ovog nedešavanja u događanjima života, već sam goli globalizovani trivijalizovani život, koji ideologizovanim stranicama šarenih – „lažnih“, kaže pisac – novina nudi laž, a ne potragu za identitetom i odgovornost da se iz to preraste u ja.  ...

(Iz pogovora Mirjane D. Stefanović)