Umetnost i propast (Transkulturalna naklapanja)

Zbirka eseja Vladimira Kopicla sa izazovnim naslovom Umetnost i propast donosi reprezentativne primere njegovog novijeg esejističkog razmatranja problematike savremene kulture u svetlu analitike evropskih i naših najaktuelnijih praksi u polju kulturne politike, kao i najmarkantnijih pojava koje su na naša i svetska zbivanja ostavila neizbrisiv trag.
Podjednako, i sa ništa manjim trudom da u svojim tekstovima bude analitičan i razumljiv, polemičan i sklon stručnoj argumentaciji, eruditan i svoj, Kopicl ceo niz eseja u ovoj knjizi posvećuje pitanju mogućnosti i dometa klasičnog poimanja umetnosti u zadatom nam planetarnom ambijentu današnjice, a ne manje se bavi i raznolikim oblicima novije umetničke prakse, od filma/teatra do performans arta i od ženskog pisma do psihodelije.
Naravno, tu su i opsežnije književne studije koje je Kopicl pisao u izuzetnim povodima tokom poslednjih godina, i to po pravilu o prvorazrednim našim piscima,  ovenčanim najvišim priznanjima na književnoj i kulturnoj sceni ali ne i obimnijim naporima tumača književnosti. Upravo otud dragocenim se čine Kopiclovi eseji o pesničkom stvaralaštvu Raše Livade, pričama i romanima Slobodana Tišme, kritici Tarasa Kermaunera, poeziji i esejima Slobodana Zubanovića, Ota Fenjvešija, Vase Pavkovića, Nine Živančević, koji u ovoj knjizi zauzimaju krajnje ali svakako ne i poslednje mesto po značaju i dometu.