Kao varvarin u Prateru

U svojoj Autobiografiji jedne mladosti (1928-1950) Gerhard Amanshauzer razvio je novu literarnu formu: duhovitu, uzbudljivu, sve samo ne monotonu, mešavinu proze i anegdote. Odrastao između građanskog sveta 19. veka, reprezentovanog u dedi i babi, i roditelja koji su se kao „Wandervögel“ („Ptice selice“) oteturali direktno u nacionalsocijalizam, Amanshauzer je u svom bilansu najdublje anarhističan.
Da li je reč o osvajanju „velikog vinskog plena“ u zidinama Tvrđave, o tajnom seksualnom značenju reči „Havaji“ za služavku, ili o neželjenom gubitku zastave s kukastim krstom, zbog kojega biva osuđen na „dužnost na Istoku“, Gerhard Amanshauzer ima oko za ono bitno i bespoštedno otkriva ljudske slabosti – uključujući svoje. Kao sedamnaestogodišnjak definitivno postaje svestan besmislenosti rata, kad ga tokom četnog kvartira u nekakvoj štali ritne krava. U nekom trenutku, neposredno po okončanju rata takođe zna: neće ni prstom mrdnuti za obnovu. Kao varvarin u Prateru govori o generaciji privrednog čuda za čije obrušavanje u uređeni život u sticanju autoru preostaje samo poruga.
Gerhard Amanshauzer izmiče se vašaru taštine. Njegovo radikalno istraživanje „modernog“ društva ima kvalitet neprijatne istine: ono boli. I ono poučava. Kao varvarin u Prateru nije samo autobiografija, već i uzbudljivi roman jednog detinjstva.