Jerun Brauers (Jeroen Godfried Marie Brouwers) je danas najveći živi pisac holandskog jezika. Rođen je 30. aprila 1940. godine u Bataviji (Džakarta), glavnom gradu tadašnje kolonije zvane ,,Istočna Indija“, od oca J. Brauersa, knjigovođe u arhitektonskom birou, i majke Henriete van Maren, ćerke kompozitora i dirigenta Lea van Marena. S japanskom invazijom 1942. godine porodica je razdvojena: otac je kao ratni zarobljenik odveden u Japan i bio je očevidac eks-plozije nad Hirošimom, dva starija brata i deda odvedeni su u muške logore, nekoliko meseci potom, majka je sa decom, tada trogodišnjim Jerunom, ćerkom i svojom majkom odvedena u japanski logor. Posle rata porodica je još dve godina ostala u Indoneziji u Balikpapanu. Nakon proglašenja Republike Indonezije, majka se sa decom u junu 1947. brodom vraća u Holandiju dok će im se otac pridružiti 1948. godine. Odlukom roditelja, ,,neprilagođeni i podivljali“ dečak biće poslat najpre u muški internat u Utrehtu i kasnije u nekoliko drugih internata u kojima će ostati sve do sedamnaeste godine. Posle odsluženog vojnog roka, Brauers će raditi u nekoliko novinskih redakcija; u Briselu je više od dvanaest godina bio urednik u izdavačkoj kući Angèle Manteau. U prvom braku dobiće sina i ćerku. Potom počinje njegovo definitivno povlačenje u izabrani locus amoenus, jednu od izdvojenih ,,šumskih kuća“ bilo u Belgiji ili Holandiji.
