Fašing (karneval) i fašizam nemaju isti leksički koren – mada posle čitanja romana Gerharda Friča čovek u prvi mah ne može da se odbrani od te misli. Ali, iako fašing i fašizam nisu proizašli jedan iz drugog, čini se da se stiču u jednome: svi oni koji su posle fašizma najednom morali biti drugi, na fašingu, kad smeju da budu drugi, najzad mogu ponovo biti oni sami. Od dostojanstvenika (Würdenträger) postaju ponovo tromi davitelji (träge Würger), negdašnje pristalice staju još jednom uz staru stvar. A ko tu, poput Kazanove Lubitsa ili baronice Pisani, još misli da vija svoj individualni seksualni profit, iznebuha je deo jednog narodnog tela koje svoje sladostrašće crpi iz mržnje prema svakom stranom telu – koje valja poniziti, izlučiti, uništiti.
Iz pogovora Roberta Menasea
