Agota Kristof rođena je u Csikvándu, Mađarska, 30. oktobra 1935. U 21. godini morala je da napusti svoju zemlju kada je sovjetska vojska suzbila mađarsku antikomunističku revoluciju. Ona, njen suprug (koji joj je nekada bio nastavnik istorije u školi) i njihova četvoromesečna ćerka pobegli su u Nojšatel u Švajcarskoj. Posle 5 godina samoće i izgnanstva, napustila je posao u fabrici i napustila muža. Počela je da studira francuski jezik i da piše na tom jeziku.
Prvi koraci kao spisateljice Agote Kristof bili su u sferi poezije i pozorišta (John et Joe, Un rat qui passe), aspekti njenog pisanja koji nisu imali toliko veliki uticaj kao njena trilogija. 1986. pojavio se prvi roman A. Krištof, Velika sveska. Bio je to početak trilogije. Nastavak pod nazivom Dokaz došao je dve godine kasnije. Treći deo objavljen je 1991. godine pod naslovom Treća laž. Najvažnije teme ove trilogije su rat i razaranje, ljubav i usamljenost, promiskuitetni, očajni i seksualni susreti koji traže pažnju, želja i gubitak, istina i izmišljotina.
Dobila je evropsku nagradu za francusku književnost za Veliku svesku. Ovaj roman je preveden na više od 40 jezika. 1995. objavila je novi roman Juče. Agota Kristof je takođe napisala knjigu L'analphabète i objavljenu 2004. godine. Ovo je autobiografski tekst. Istražuje njenu ljubav prema čitanju kao malog deteta i putujemo s njom u internat, preko granice prema Austriji, a zatim do Švajcarske. Prisiljena da napusti svoju zemlju zbog neuspeha antikomunističke pobune, nada se boljem životu u Cirihu.
Većinu njenih dela objavila je izdanja Seuil u Parizu. Nedavno su objavljene dve nove kratke priče u kolekciji Mini Zoe pod nazivom "Où es-tu Mathias?" (2006) i „Line, le temps“. Imena Matias i Line su iz njenih prethodnih romana.
Umrla je 27. jula 2011. godine u svom domu u Nojšatel-u. Njeno imanje je arhivirano u švajcarskom književnom arhivu u Bernu
