U zbirci Svejedno je nalaze se prvi tekstovi koje je Agota Krištof napisala na francuskom, pedesetih godina, po izgnanstvu iz Mađarske u Švajcarsku.
Već je na ovim stranicama upadljivo ono što će preovlađivati u Blizanačkoj trilogiji: trud da se postigne jednostavnost, sklonost ka fantastici, kao i opšti, neizlečivi pesimizam. Istovremeno, ove novele
obogaćuju poznati opus Agote Krištof: naknadno mu pružaju kontratežu svojim neretko sarkastičnim i zajedljivim tonom. Negativnim pojavama autorka pristupa sa neočekivanim humorom;
rado portretiše mitomane i žrtve, ali još radije progovara iz ugla nasilnika i ubica.
Nijedna prica ne završava se poukom ili utehom: pre će biti da Krištof ovde, prepoznatljivim lakonskim stilom, ispostavlja zagonetke za koje nema ključ.
Izuzev Trilogije i romana Juče, posle ove knjige novela Agota Krištof je objavila još samo dva izbora pozorišnih komada i autobiografsku knjigu Nepismena (Nojzac, 2022). Osim izbora pesama pisanih
na mađarskom, do danas nije izašao nijedan njen posthumni tekst. Zbog te strogosti objavljivanja još više cenimo ove novele, koje pokazuju da, kad je književni opus ovoliko gust, ne postoje
minorni tekstovi.
Bojan Savic Ostojić
