Klaus Mann je iz uverenja dobrovoljno emigrirao iz Nemačke 1933. i ovo delo objavio u Amsterdamu 1936. godine. Iz njegovog tadašnjeg ugla i mržnje prema Hitlerovoj diktaturi dao je jednu kritičku sliku aktualne pozorišne istorije u formi romana. Iako je na kraju knjige dodao belešku: „Svi likovi ove knjige predstavljaju tipove, ne portrete”, i mada su radnje i uverenja koja im je pripisao u velikoj meri plod stvaralačke mašte, ipak se ne mogu se prenebreći oslanjanja na ličnosti ondašnjeg vremena. Neki od njih očigledno imaju svoje istorijske pandane, poput Göringa, Gebelsa i Hitlera, ali bi to svakako moglo da važi i za glavnog junaka koji ima mnogo crta bivšeg muža autorove sestre Erike, Gustafa Gründgensa. Ali to što su veze likova sa njihovim reaalnim uzorima ostale u ravni aluzije verovatno je učinilo roman danas aktuelnijim nego što bi inače bio: jer „tipovi” se pune novim aktualnim sadržajima.
